Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да су поплаве нанеле велике штете, посебно енергетском и пољопривредном сектору, те да ће нашој земљи бити потребна међународна помоћ у привредном опоравку. Штета коју је Србија претрпела прешла је 0,64 одсто БДП, што је услов за помоћ из фонда ЕУ, а према тренутним проценама, износи више од потребних 174,5 милиона евра, рекао је Вучић на конференцији донатора.

Координациони састанак међународних донатора у вези са помоћи у санирању катастрофалних поплава у Републици Србији почео је у минутом ћутања у Палати Србија.

Министар без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић отворила је састанак истакавши да је главни циљ скупа информисање међународних развојних партнера о размерама и последицама поплава које су погодиле Србију, о намерама и плановима.

"Наша несрећа је толико велика да то свако добро види", казао је премијер додајући да нам је, уколико желимо привредни опоравак наредним годинама, неопходна помоћ међународне заједнице на сваки могући начин, укључујући новац.

Вучић је рекао да Србију очекује озбиљна рехаблитација пруге Београд-Бар, као и да је укупно оштећено више од 50 јавних објеката, највише школа, као и да је оштећено више од 300 пословних објеката.

Оценивши да су електронергетски сектор и пољопривреда погођени више него остали привредни сектори, Вучић је навео да је поплављено између 75.000 хектара и 83.000 хектара пољопривредних површина.

"То ће се одразити на блажи раст или пад пољопривредне и целокупне производње. Зато нам је потребно још интензивније спровођење економским реформи, али ћемо морати да генеришемо и већи привредни раст", напоменуо је премијер.

Због штете у елекстроенергетском систему, Србија свакодневно купује струју за пола милиона до милион евра, додао је Вучић и као охрабрујући податак поменуо да ће Колубара данас мало повећати производњу те да ће и прве количине угља испоручити ТЕНТ-у.

Вучић је, говорећи о међународној помоћи, посебно захвалио влади Норвешке и најавио да ће први објекти бити обновљени управо тим средствима, док ће највећи део обнове финансирати Влада Србије.

Премијер је захвалио и владама Кине и Уједињених арапских Емирата, рекавши да су на спашавању били ангажовани хеликоптери из Словеније, Швајцарске, Немачке, Македоније, Мађарске, Белорусије и Еулекса, а десет хеликоптера понудиле су САД.

Поновио је да ће се штета процењивати на поштен и правичан начин и да су зато добродошли европски тимови у процени штете, додајући да је штета коју је Србија претрпела у поплавама прешла 0,64 одсто БДП, што је услов за помоћ из фонда ЕУ, те да, према тренутним проценама, износи више од потребних 174,5 милиона евра.

У Србији имамо више од 140 колективна центара који се брину о људима, од којих је 47 у Београду и 93 широм Србије.

Исељено је укупно 31.879 грађана, срушeна или потпуно угрожена 1.763 објекта, поплављено 2.260 објеката, без Обреновца, рекао је Вучић и додао да је угрожено поплавама 39 општина, односно 1.643.832 становника.

На категорисаним путевима срушено је 30 мостова, а оштећено 50, док је на општинским и некатогорисаним срушено и оштећено око 200 мостова, навео је Вучић.

Услед одрона и клизишта оштећено је више од 20 категорисаних путева и више стотина општинских и некатегорисаних путева, а највећа је штета у финансијском смислу на Коридору 10, код Димитрoвграда, где је процењена штета од десет и више милиона евра, изјавио је премијер на донаторској конференцији у Београду.

Обнова земље правно и суштински биће припремљена у наредних десет дана, поновио је, а међународним донаторима још једном поручио да ће се процена штете радити на одговоран и поштен начин јер "не желимо и нећемо никога да варамо".

Он је међународне донаторе замолио да помогну и знањем, и новцем, али и сваким другим видом помоћи, истакавши да ће сваки динар који се добије моћи да се види и прати на сајту Министарства финансија и да ће то бити припремљено за неколико дана.

Захваливши свима који су помогли Вучић је поручио да ће Србија то знати да цени и поштује, али да ће знати и да врати уколико то буде потребно.

Девенпорт: Србији помоћ и ЕУ и земаља чланица појединачно

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт поручио је да се ЕУ обавезала да ће, заједно са осталим партнерима, сарађивати како би подржала напоре које Влада Србије улаже у борби с последицама поплава.

Он је поручио да су сви импресионирани брзим и координисаним реаговањем Владе Србије на катастрофалне поплаве које су погодиле Србију, као и масовим одзивом грађана који су пружили помоћ угроженима.

"То је прави приступ. Влада предводи ове напоре, а уследио је и изузетан одговор партнера из међународне заједнице. То сведочи о солидарности коју осећамо према Србији и другим земљама региона. И у будућности ћемо наставити на исти начин", рекао је Девенпорт.

Такође, истакао је да ће Србија добити значајна средства из Фонда солидарности ЕУ, чији ће тачан износ бити познат након што се изврши процена штете, као и из претприступне помоћи, а да ће јој земље-чланице ЕУ помоћи и билатерално.

Када је реч о средствима из претприступне помоћи, Србија би могла да рачуна на реализацију 30 милиона евра помоћи, крaткорочно.

"Без обзира што Србија није чланица ЕУ она има приступ Фонду као чланица, захваљујући статусу кандидата", поновио је Девенпорт поруку европског комесара за регионалну политику Јоханеса Хана.

Према његовим речима, ЕУ обезбеђује свеобухватну помоћ од самог почетка - од напора за спaшавање, преко хуманитарне помоћи до санације и дугорочне обнове.

Подсетио је и да је 14. маја активиран Механизам ЕУ за цивилну заштиту за Србију и БиХ, и да је 19 земаља понудило помоћ, да је ЕУ обезбедила помоћ у пумпама високог капацитета, агрегатима и да је велики акценат стављен на eнергетику јер је то питање од виталног значаја.

Обезбеђен је тим од 200 људи који ће помагати Влади Србије у структурама контроле помоћи.

"У свим категоријама реаговање ЕУ било је такво да је подразумевало и више од траженог", оценио је Девенпорт.

Он је за суботу најавио посету комесара Хана.

Када је реч о процени хуманитарне помоћ на прелиминарној основи, он је рекао да је утврђено да је хитно потребна храна, вода за пиће, средства за пречишћавање, средстав за хигијену и да постоји очекивање да те потребе буду хитно задовољене.

Потом ће у фокусу пажење бити припрема обнове и увођење мера за превенцију поплава у региону. Очекује се да ће Србија добити и значајну помоћ од ЕБРД и ЕИБ , а ради се о додатним зајмовима за санацију, додао је Девенпорт.

 Србија почела припреме да аплицира за новац ЕУ фондова

Министарка Јоксимовић пренела је молбу Владе Србије међународној заједници за мобилисање свих расположивих средстава помоћи, с обзиром на обим штете, наводећи да је Србија већ почела припреме да аплицира за новац из расположивих фондова.

Она је објаснила да је намера владе да у скаду са међународним обавезама задржимо, осмислимо и оснажимо постојеће механизме за координацију међународне помоћи, помињући као новине у том смислу централизовану процену штете и израду јединственог плана с назначеним приоритетима.

Како је објаснила, Канцеларија за европске интеграције прави прелиминарни пресек међународне помоћи и већ је почела припреме да аплицира за новац из расположивих фондова.

Напоменула је да ће се план за санацију последица поплава бити сачињен тако да новац буде усмерен ка приоритетима, како би се на оптималан начин испланирала средства и додала да ће се план ефикасно спроводити, те да ће модалитете за спровођење утврдити влада након израде плана.

Једна од одлика плана биће и транспарентност у коришћењу средстава, што укључује и редовно извештање о трошењу, али и евентуалну ревизију и финансијску контролу.

"Пред нама је одговоран посао који захтева добру организацију и стратешко планирање и то у веома кратком временском периоду", казала је Јоксимовић.

Она је подсетила да је са министром иностраних послова Ивицом Дачићем јуче боравила у Бриселу, где је у разговору с европским комесаром Јоханесом Ханом речено да имамо десет недеља да припремимо процену штете, као и да имамо обећање да ће Европска комисија истовремено припремати своје механизме, како би, ако у јулу предамо молбу у септембру била одобрена средства.

Учесници скупа су донатори развојне помоћи који дуги низ година помажу нашој земљи - представници амбасада 27 земаља Европе, САД, Азије, као и делегације ЕУ, Савета Европе, Европске банке за обнову и развој, европске инвестиционе банке, Светске банке, Канцеларије резидентног координатора УН, ОЕБС и Немачке развојне банке.