Унија жена општинског одбора СНС Земун организовала је акцију обиласка старог језгра Земуна уз туристичког водича, чланицу Снежану Лукић. На предлог госпође Лукић кренуло се у обилазак сецесијских кућа и упознавање са великим земунским градитељима тог времена као и истакнутим Земунцима чија имена данас носе неке улице. Све посећене зграде представљају културно добро.

Почетак туре је био испред споменика Димитрију Давидовићу, на земунском кеју. Прва улица  била је улица Др Петра Марковића. Др Петар Марковић био је доктор правних наука и градоначелник Земуна у два мандата, једном пре Првог светског рата и једном после њега. За собом је оставио непроцењиву књигу о историји Земуна „Земун од најстаријих времена“.

У тој улици обиђене су 4 куће: бр. 24, зграда грађена 1911.-1912. Године, по пројекту Јосипа Крауса, изградила је фирма „Краус и Цимерман“, зграда на броју 22 коју је изградио градитељ Фрањо Катинчић, на којој су и даље оригинална врата из времена сецесије. На број 6-8 налази се зграда из 1912.године, грађена за власника Стевана Кајмара, са два улаза и 4 пространа стана а на броју 4. зграда изграђена 1911. године за власника Мавра Биндера као породична стамбена јединица, зграда је веома лепа и јединствена је у Земуну.

Шетња је настављена кроз улицу Јована Суботића. Др Јован Суботић је био адвокат, књижевник, политичар из прве половине 19. Века. Докторирао је правне науке у Пешти, 1840.године. У време боравка у Пешти, био је уредник листа „Летопис матице српске“. Учествовао је на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, 1848. године, када је Патријарх Јосиф Рајачић прогласио Војводство, нешто касније, постао је председник Матице српске која је из Пеште пресељена у Нови Сад.  Његов син, чувени хирург Војислав Суботић, био је један од оснивача Медицинског факултета у Београду. У овој улици налазе се сецесијске куће на броју 7. градитељ је био Андрија Маузер, зграда је 2005.године веома успешно надограђена а фасада је обновљена и очувана. На броју 10 посећена је куће која је грађена 1912. године, градитељ је био Јозеф Маркс за власника Миливоја Поповића, на згради су украси из вемена касне сецесије, на броју 11 је зграда коју је градила фирма „Краус и Циемрман“ 1912.године, за власника Марка Мишића, на згради су присутни сецесијски украси у виду зелених и зланих керамичких плочица.

Следећа улица била је улица Стевана Марковића.  Марковић се родио у Земуну 1804. године, завршио гимназију у Сремским  Карловцима, права у Аустрији. По доласку у Србију, 1834.године, постао је први  писар суда у Крагујевцу. У наредне две године био је члан владе Србије и директор кнежеве канцеларије. Године 1842. Године, постао је први члан „Друштва српске словесности“  (претеча данашње Академије), а 1854. Године постаје његов председник. У то време, био је министар правде и просвете, а затим и министар иностраних послова

На Авијатичарском тргу са изванредним примерцима сецесије на броју 4 и 6 налази се двојна кућа београдског архитекте Стојана Тителбаха за др. Стојаковића и породицу Голдштајн. Кућа је  подигнута 1908. године као зграда „Задруге за исушивање југоисточног Срема“. То је прва зграда изграђена у том делу града, после исушивања и уклањања одбрамбених шанчева.  Данас се у њој налази Водна заједница „Галовица“, најважнија  хидротехничка установа у Земуну. Преко пута ових зграда, у малом парку, налази се споменик палима у Другом светском рату, подигнут 1956. Године, на дан ослобођења Земуна.

 Обилазак Земуна је обухватио и Дом ваздухопловства који припада времену модерне, зграду је пројектовао  чувени арх. Драгиша Брашован, 1935. Године. На њој се истиче скулптура „Икар“, рад Злате Марков. Уз зграду се налази споменик страдалим војницима РВ и ПВО у току НАТО бомбардовања, споменик је подигнут 2000. године.

 У Давидовићевој улици, обиђена је зграда са таблом у којој је родио и живео Димитрије Давидовић, чувени публициста, политички радник и писац првог српског Устава – „Сретењског устава“. Био је попечитељ (министар) и први човек до кнеза Милоша Обреновића.  Зграда је из друге половине 18.века, грађена у стилу класицизма. Преко пута  је предивна зграда Земунске поште, у стилу неоренесансе са утицајима барока.

Шетња је настављена Београдском улицом, према пијаци. На броју 16 је сецесијска кућа из 1908. године која је грађена као свратиште и гостионица а следећа интересантна зграда је на адреси Масариков трг бр. 7, зграда некадашњег хотела „Балкан“, претече данашњих хотела у Земуну.

Ово дружење и обилазак Земуна завршено је уз топао чај и ситне колаче као и сумирање утисака, упознавања чланица и планирања активности Уније жена СНС Земун. Акцији су присуствовале чланице из МО Земун Центар, Ново насеље и Стари Земун као и три гошће.