Сертић: Порези треба да буду нижи
На почетку разговора нови министар привреде је рекао да нова функција за њега између осталог знаћи и прилику да реализује оно за шта се привредници окупљени у Привредној комори, на чијем је челу био, залажу.
Непосредно након избора за министра рекли сте да ће се ваша политика заснивати на три стуба: стварању услова да постојећа предузећабољераде,на стимулисању оснивања нових флрмииназавршеткупроцеса приватизације. Шта то конкретно значи? Кад је реч о првом стубу, шта ћете конкретно предузети да постојеће фирме послују боље?
- Велики део реформи које Влада спроводи односи се управо на та три стуба. Када је реч о подршци постојећим предузећима, односно стварању услова да она боље послују, добар пример је Закон о планирању и изградњи који би ускоро требало да се нађе пред Скупштином. Јер, ако побољшамо ефикасност администрације, скратимо рокове, упростимо процедуре, отклонимо што више препрека за успешно пословање и инвестирање, аутоматски помажемо тим фирмама. Борба против сиве економије такође је у функцији побољшања услова рада постојећих предузећа.
Хоћете ли повећавати субвенције из буџета?
- Подстицаји су, посебно у овој фази развоја привреде, неопходни. Они, наравно, не морају да буду само финансијски, као што је то до сада углавном било. Уосталом, и земље из окружења, па и већи део Европске уније, дају неке врсте подстицаја, иако многе од њих имају знатно пожељније пословно окружење и много су од нас боље пласиране на листи „Дуинг бизнис" Светске банке. Ми се такмичимо са тим земљама и догађало се да су неке компаније, с којима смо преговарали о инвестирању у Србију, на крају отишле у друге земље које су им понудиле боље услове - веће подстицаје. Ипак, најважније је да обезбедимо квалитетан пословни амбијент - од укидања административних баријера до правне сигурности и ефикасности правосудног система. Иако је ова влада много урадила на унапређењу пословне климе, много тога још мора да се промени. Док на тај начин не обезбедимо већу конкурентност, мораћемо да задржимо неке облике подстицаја да бисмо привукли инвеститоре.
Али, знате колики је буџетски дефицит Одакле паре за субвенције, макар биле и минималне? И, друго, увек се каже субвенције ћебити мале, а онда се нађу разни канали, разне рупе у систему, па се паре деле без икаквих критеријума, осим ,,буразерских".
- Противим се гашењу неких институција, видова подршке или метода рада само због тога што јавност, стручна или општа, има примедбу на то како је нешто спроведено у пракси. Пре свега морамо да утврдимо да ли нам је нешто потребно, у којој мери и како ћемо то реализовати. Подстицаји су нам потребни, а нема дилеме да морају постојати јасна правила како се и коме додељују и да ти процеси морају да буду транспарентни. Потреба за том врстом подршке не може амнестирати евентуалне незаконитости у досадашњој пракси, а већ покренути судски поступци утврдиће да ли је било злоупотреба приликом доделе подстицаја. Веома је важно и да убудуће све подстицаје и њихову дистрибуцију, колико је то могуће, објединимо. Инвеститорима данас нешто дају општине, нешто даје република, и то различите институције из различитих извора, па се дешава и непотребна концентрација иначе укупно скромних средстава на једну или неколико компанија.
Како ћете решити проблем неликвидности, тачније несолвентности великог дела привреде?
- Несолвентност је вероватно у овом тренутку највећи и најкомплекснији проблем српске привреде. До решења се може доћи једино утврђивањем заједничке политике и координираним активностима свих надлежних институција: и Министарства привреде и Министарства флнансија и Народне банке Србије... Влада је на овом плану већ предузела одређене мере које су дале солидне резултате. Пре свега мислим на Програм динарских кредита за ликвидност са субвенционисаном каматном стопом, који омогућава да уз помоћ буџетске субвенције од 6,9 милијарди динара, пословне банке приватном сектору пласирају укупно 1,2 милијарде евра субвенционисаних кредита.
Да ли ћете и како подстицати извоз? Агенција за финансирање и осигурање извоза АОФИ, жале се привредници, има прилично скроман капита.
- Планирамо препакивање целог система подршке извозу. АОФИ би превасходно требало да се бави осигурањем извоза. Примера ради, грађевинска индустрија је за нас веома важна, покреће друге гране привреде, многе грађевинске компаније имају могућност да раде у иностранству, али не могу да обезбеде потребне гаранције. Као председнику Коморе обраћале су ми се наше велике компаније, као што је Енергопројект, покушавали смо да им помогнемо, али то је ишло тешко. Већ сам разговарао и са министром финансија Вујовићем како бисмо нашли решење за превазилажење проблема гаранција, пре свега у оквиру АОФИ-ја, и омогућили нашим компанијама да испуне неопходан услов за учешће на тендерима и добијање послова на иностраним тржиштима.
Фонд за развој наставља да ради као и до сада? Размишља ли се о развојној банци?
- За мене је важно чиме ће се Фонд суштински бавити, Критике се, пре свега, односе на досадашњи начин рада, односно на то како и коме су паре додељиване, а не на постојање такве институције. Тренутно се раде анализе, тако да ћемо, процењујем, веома брзо изаћи са решењем - моделом и правилима по којима ће та институција убудуће функционисати.
Шта је то брзо - месец, два?
- У наредних месец, два.
Значи, и СИЕПА остаје?
- Та агенција је до сада, иако у називу сем страних улагања има и промоцију извоза, највише радила на привлачењу страних инвеститора. Залагаћу се да СИЕПА опстане као институција, истина са ширењем фокуса активности и на подршку извозу. У том смеру мењаће се и њена улога у наредном периоду.
Говорили сте о подстицајном привредном амбијенту. Један од његових елемената је тржиште капитала, тј. кредита. Ту имамо ситуацију да држава својим задуживањем истискује предузећа, тј. кредите чини скупљим. Шта можете ту да урадите?
- Банкама је сада сигурније да раде са државом, макар и уз мању зараду, него са привредом. Унапређењем свих елемената који ће пословно окружење учинити подстицајнијим за инвестирање и пословање, већим приливом инвестиција и снажењем привредне активности и тај проблем ће се постепено смањивати. Уверен сам да ће и Министарство финансија неким новим инструментима и мерама из своје надлежности учинити да се досадашњи токови брже преусмере.
Како ћете подстицати оснивање нових фирми? Говорили сте и о подстицању инвестиција. Шта ту имате у виду?
- Осим директних подстицаја за инвестиције, у Европској унији постоји неколико такозваних хоризонталних политика које су озбиљан извор новог запошљавања, а да их ми, као такве, готово нисмо регистровали, а камоли искористили. Реч је о развоју микро, малих и средњих предузећа кроз женско предузетништво, предузетништво младих и содјално предузетништво. Међутим, не могу постојати само мала предузећа, без великих система. Код нас је неискоришћена могућност ангажовања инвестиција великих страних компанија за стварање и развој предузећа која ће их пратити. Зато радимо на програму који ћемо ускоро представити јавности, а чија је суштина да велике стране компаније које су дошле у Србију мотивишемо да овде развијају и производњу компоненти које сада увозе.
Нешто слично већ ради Сименс.
- Да, они су, да би смањили своје трошкове, креирали тај модел који је заправо сјајан. Трудићемо се да ту идеју раширимо и да модел примене и друге компаније.
Хоћете ли се залагати за смањење пореског оптерећења привреде?
- Као министар привреде увек ћу рећи да би било добро и да би требало да порези и доприноси буду мањи, иако ми у томе сада нисмо лошији од других земаљарегиона. Међутим, када ће се намети које привреда плаћа, колико и којим темпом смањивати, питање је буџетских могућности, стручне процене и надлежности, пре свега, Министарства финансија. Верујем да ћемо, као што је министар Вујовић рекао, успети да у наредне три године наш дефицит сведемо на захтевани ниво. Ако буџетске приходе повећамо, између осталог и смањењем сиве економије, онда ћемо моћи да размишљамо и о смањењу неких дажбина.
Долази ли, по вашем мишљењу, у обзир повећање ПДВ-а?
- Теоретски и математички посматрано, део буџетског дефицита могао би да се покрије између осталог и повећањем ПДВ-а. То питање је у надлежности Министарства финансија, а ако и дође до таквог предлога он ће, уверен сам, бити резултат озбиљног промишљања, вагања свих аргумента за и против, кроз консултације са осталим министарствима и економском струком. У сваком случају мислим да би претходно требало урадити озбиљну процену ефеката таквог потеза - од утицаја на цене до анализе колико би таква мера заиста повећала буџетске приходе. У сваком случају, с тим треба бити веома, веома обазрив.
Јесте ли задовољни због ова три закона - о раду, приватизацији и стечају - који су донети?
- Знатно су бољи од претходних. Привредници би волели да је Закон о раду још мало лабавији, либералнији, да им даје више слободе у регулисању радних односа. Али, има и компанија, пре свега малих и средњих, које се према радницима не односе на одговарајући начин. Потребно је и више едукације, и више одговорности, и време да људи који оснивају фирме схвате да је то велика обавеза, да их нису основали само да би зарадили, да руковођење фирмом подразумева и одговорност према онима који у њима раде. Умереном политиком, водећи рачуна и о капацитетима привреде, и о слободама привредника, и о правима радника, корак по корак подижући међусобне односе на виши ниво, можемо направити равнотежу између рада и капитала. Аустрија је добар пример: постигла је озбиљан економски развој, а да се не сећамо вести о штрајковима у тој земљи. Што се тиче Закона о приватизацији, он је умногоме повољнији него претходни закон, јер садржи знатно ширу лепезу инструмената који ће нам омогућити да ефикасније решимо судбину ова 502 неприватизована предузећа.
На то ћемо се вратити мало касније, да се још мало задижимо на амбијенту. Зар вам се не чини да се предузетници у Србији често третирају готово као државни непријатељи?
- Мора се изградити узајамни однос поверења између привреде и државе: држава мора да буде отворенија према привредницима и да им створи боље услове пословања, а они да престану да је варају неплаћањем пореза због тога што им, како кажу, држава није омогућила да раде добро, што је администрација катастрофална, порези високи...
Али, ако је било злоупотреба у приватном сектору, ништа их није било мање у јавном.Штавише, према свим оценама, јавни сектор је главни проблем у Србији. Како ћете с њим да се ухватите у коштац, имате ли неки план или макар нацрт?
- Намера је да у наредним месецима изађемо са оквиром и прецизно дефинисаним циљевима и задацима реформе јавног привредног сектора. Један од циљева је да нам се не понови прошла година - да чак 510 од нешто више од шесто јавних предузећа у Србији направи 51 милијарду динара губитка. Битно је и да се, пре свега, дефинише кор бизнис сваке фирме, како би и инвестиције биле усмерене у побољшање перформанси тог предузећа, али и да се утврде принципи на основу којих ће се те фирме контролисати. Једна од идеја је да наше јавне компаније, локалне и републичке, припремимо за израду јасних и прецизних планова за наредну годину. Наш задатак је да направимо једноставан модел који ће омогућити одговорно планирање, ефикасно спровођење планова, али и контролу и мерење успешности тих предузећа. Једна од идеја је и јачање улоге и одговорности управних одбора.
Да ли је то добро? Сад је један човек одговоран, ако десет људи буде одговомо за пословну политику фирме биће као са друштвеном својином, нико неће бити одговоран.
- Биће врло јасно прецизирано шта су надлежности, задаци и одговорности директора, а шта управног одбора. Управни одбори би при томе требало да буду састављени од стручних људи за поједине сегменте пословања, како би доносили и одговарали за кључне пословне одлуке, а директор би био био задужен и одговаран за њихово оперативно спровођење. Ако утврдимо добре критеријуме и јасно формулишемо циљеве за сваку фирму, мислим да проблема неће бити.
Тече ли приватизација ових пет стотина предузећа по плану?
- Рок за пријављивање заинтересованих, да подсетим, истиче 15. септембра. Након тога Агенција за приватизацију има рок од 45 дана да предложи решење, односно модел приватизације за свако од 502 предузећа. Министарство привреде о томе треба да да коначан суд.За државу ће највећи проблем бити компаније које имају по неколико хиљада запослених, попут Сартида, Петрохемије, Симпа... Људи који су запослени у тим предузећима нису криви што су дошли у ситуацију у којој су сада. Спој компликованих околности претходних двадесет и више година, транзиција, дискутабилне приватизационе процене, лош менаџмент..., учинили су да те фирме и запослени у њима остану без посла. А неке од њих су од значаја за функционисање остатака привреде. Зато ће им Влада, како је и премијер најавио, посветити посебну пажњу.При њиховој приватизацији важно је да једино мерило не буде колико ће неко понудити пара, него будућност те компаније. Идеално би било када бисмо могли да задржимо све раднике и све производне процесе и да држава покрије све своје трошкове. А, како је све то тешко могуће, онда је битно да партнер који дође подигне то предузеће на ноге и омогући да у будућности успешно послује. Да не купи предузеће само да би порушио зграде и направио тржни центар или нешто што неће дугорочно доносити профит и корист целој друштвеној заједници.
А ако се те наде коначно изјалове, хоће ли се та предузећа и даље одржавати на вештачким плућима или затварати?
- Држава ће, како сам већ објаснио, посебну пажњу посветити приватизацији, односно тражењу купаца за неколико великих компанија. Остала предузећа, ако за њих не буде заинтересованих, мораће да оду у стечај или ликвидацију. Радници ће, пак, захваљујући средствима из транзидоног фонда имати одређени степен социјалне сигурности.
Којих је предузећа више, оних чији производи имају тржиште и која имају шансу да преживе или оних којима нема спаса?
- Нажалост, ових других је много више.
Према Закону, крај 2015. је последњи рок за завршетак приватизације. Али, до сада је тај рок више пута продужаван. Обећавате ли да га ви нећете продужавати?
- Тај процес морамо да завршимо до краја следеће године. Јер, све је јефтиније од тога да држава настави да за ова предузећа, директно или индиректно, издваја огромна средства.
Извор: "Нови Магазин"