Поступио сам рге свега као родитељ и као човек, из чисто моралних разлога и жеље да спасем један људски живот. Одлуку сам донео као министар одбране, а па основу прописа које је потписао бивши председник Србије Борис Тадић. Ни ја, ни генерал Диковић, ни генерал Бандић, ни четворица пилота, не бисмо могли да изађемо пред народ Србије да то нисмо урадили. То би био довољан разлог да поднесем оставку - да то нисам наложио и да нисмо покушали да спасемо то дете, оценио је у својеврсној исповести министар одбране Братислав Гашић и поручио Ненаду Чалуковићу да последњи пут прича о том трагичном догађају с хеликоптером. 

Скоро три месеца су прошла од трагедије у којој је, у олујној ноћи 13. марта, настрадало седморо људи, међу којима и неки од најбољих пилота Војске Србије. Толико дуго јавност тражи одговорност и одговоре о ономе што се заиста догодило на кобном лету хеликоптера Ми17, питајући се да ли је несрећа можда могла да буде избегнута. Братислав Гашић, министар одбране, у ексклузивном интервјуу Недељнику одлучио је да, како каже, први и последњи пут исприча целу истину о свему што је претходило трагедији и што је дошло као њена последица. 

Говорио је потом и о прозивкама на његов рачун да је био керамичар, да постоји нешто сумњиво са његовим дипломама, о чувеном случају „телепромтовања", о свом уласку у политику... 

 

* Поставићемо вам питања о несрећи с хеликоптером на које одговоре већ дуго тражи опозиција, али и део јавности. Зашто сте донели одлуку о употреби хеликоптера приликом акције спасавања бебе?

- Као и много пута пре тога, у Обреновцу, Крупњу... и где год је требало да се спасу животи. Поступио сам пре свега као родитељ и као човек, из чисто моралних разлога и жеље да спасем један људски живот. Одлуку сам донео као министар одбране, а на основу Закона о Војсци Србије, Закона о одбрани и Правила службе ВС, које је потписао 2012. године тадашњи председник Републике Борис Тадић, у коме се у члану 170. јасно каже да министар одбране може донети одлуку о ангажовању ВС ради помоћи становништву, а то је спасавање људских живота и имовине грађана Србије. Ни ја, ни генерал Диковић, ни генерал Бандић, ни четворица пилота, не бисмо могли да изађемо пред народ Србије да то нисмо урадили. То би био довољан разлог да поднесем оставку да то нисам наложио и да то нисмо урадили и покушали да спасемо то дете. 

 

* Да ли је заиста мењан план лета, односно слетања, јер је било разних верзија и недоумица - да ли је требало да слети у Бањичком вису, на Аеродрому „Никола Тесла"? И зашто није слетео у Батајници, где је пилот Омер Мехић најбоље познавао писту? 

- Зар мислите да се ја као министар одбране мешам у то где ће хеликоптер да слети, да се мешам у процедуре летења и одабир аеродрома? То су апсолутно стручне ствари. Пилот је пре полетања пријавио четири дестинације и то видите у извештају стручних комисија. То су Бањички вис односно ВМА, аеродроми Никола Тесла, Батајница и Лађевци. А да ли је мењан план лета односно слетања, то се види из докумената и јасно се види из целе комуникације која је снимљена, коју је пилот имао са контролом лета која га је све време пратила. Али је сигурно да се у сам тај део осим стручних лица нико други није мешао. То је била спинована прича и медијска хајка, јер су желели да покажу да смо га намерно терали на Сурчин. А како да га дочекам кад сам био у Крушевцу, дакле 200 километара од Београда?

 

* Први извештај о несрећи који се појавио у јавности говорио је да је споран био алкохолизам појединих чланова посаде, али је брзо замагљен оценом да се ради о херојима. Шта је заиста био узрок?

- То су људи који су спасавањем стотину живота у различитим ситуацијама заиста постали хероји. Стручна комисија и јавно тужилаштво ће даљом истрагом утврдити коначну истину о узроку несреће и верујем да она неће бити различита од оне коју су утврдиле стручне комисије. Обдукцију је наложио јавни тужилац и тиме су се бавила три патолога на ВМА. До тог налаза са ВМА, ја о томе нисам знао ништа, а о патолошком налазу сазнао сам тек седам дана касније. Нажалост, из медија сам сазнао да су неки из врха Војске знали пре мене. 

 

* Зашто начелник Генералштаба Љубиша Диковић није био обавештен? Постоји ли, по вашој оцени, Диковићева одговорност по тој командној линији, иако је он констатовао да хеликоптер није смео да полети без његовог знања? 

- Да ли би нешто променило и да ли је разлог пада хеликоптера тај што Диковић није био обавештен? Обавештен је са одређеним закашњењем, у току лета. Није тачно да хеликоптер није могао да полети без Диковићевог знања. Нису ни Диковић ни Бата Гашић - војска. То је уређен систем. Знате ли колико је пута хеликоптер полетео без мог знања? Хеликоптери су летели и без мог знања и без његовог знања небројено пута. Процедурално, све је урађено како наше Правило службе налаже. За комплетну процедуру јављања и извештавања задужен је Генералштаб и Војска. Процедура извештавања није у мојој надлежности. Ја је нисам прописао и ја се у то нисам мешао. 

 

* Ипак утисак је као да постоји то размимоилажење између вас и Диковића? 

- Питао сам Диковића: „Кога бисте ви звали да сте примили тај позив из Новог Пазара?" Одговорио је: „Звао бих Бандића." И ја сам звао Бандића. Непосредног команданта. Али ево како је било: из новопазарске болнице су ме позвали око 19:26 и саопштили ми да имају болесну бебу која чека у колони више километара дугачкој код Богутовца, и да немају довољно кисеоника. Прво су звали МУП. Звали су Министарство здравља, речено им је да само Војска може то да уради. Зовем генерала Бандића. „Генерале, звали су ме из болнице у Новом Пазару, размотрите могућност да ли можете да полетите." Након пет минута зове ме генерал и каже: „Министре, не постоји могућност да изведемо задатак који се од нас тражи, јер немамо место где да слетимо." Кажем му да обавести људе у Новом Пазару да Војска нема могућности. Истог тренутка зовем генерала Сладаковића и налажем му да изађу наше инжињеријске јединице из Краљева и уклоне тај одрон. Они одлазе тамо и генерал ме зове и саопштава да не могу то да очисте за три и по сата. Али да ће да крену у чишћење како би се што пре решио проблем. 

Бандић ме, међутим, зове у 19:48 и каже: „Стекли су се метеоуслови, имамо посаду, имамо летилицу и договорили смо се са људима у Новом Пазару да слетимо у касарну у Рашкој." 

Добро, кажем, генерале, урадите тако. Још ми је рекао да ће обавестити Оперативни центар. Када тај центар добије захтев, поступа у складу са чланом 171. нашег Правила службе који каже да сваки старешина до команданта бригаде може да нареди. 

Бандић ми је око 22:20 јавио да је хеликоптер изгубљен с радара и ја тада крећем из Крушевца за Београд. 

Моју реакцију сутрадан на седници Владе многи су протумачили као моју слабост и поједини новинари су мислили да ја желим нешто да сакријем. Ја сам као човек, први међу једнакима у Војсци Србије, изгубио људе. Изгубио сам их на извршавању задатка. То је могло да се деси на било ком месту, у саобраћајном удесу, могло је да се деси било где, јер смо ми Војска. Као што је пуковник пилот који је возио свог сина кадета Војне академије погинуо у саобраћајној несрећи код Темерина у децембру прошле године. Али ја се осећам лоше јер сам изгубио четири човека са којима сам више пута летео. Ја сам на неки начин задужен за њих. А то су неки протумачили као моју жељу да нешто сакријем. А нисам имао шта да кријем. То је суштина зашто су они газили по мени. 

Па та иста посада с пилотом Мехићем возила је Вучића и мене кад смо ишли у Текију где нисмо могли да слетимо. Рекли су морамо да се вратимо и слетимо у Кучево. Мислите да смо Вучић или ја рекли не? Нисмо. 

Министарство одбране и ВС направили су комисију која врши увиђај по дисциплинској одговорности, тачно ће се установити ко је за шта био одговоран у тим тренуцима и да ли ту постоји дисциплинска одговорност. Изјаву о свему дао сам Тужилаштву и предистражни поступак је у току. 

 

* У вашој странци су оценили да је опозиција исполитизовала овај случај, што су у Крунској негирали. Али зашто би опозиција ћутала након овако трагичног догађаја? 

- Ми смо до 2012. године, када је ДС водила Владу, а Драган Шутановац Министарство одбране, имали више ваздухопловних и других несрећа. Никада се јавност није тиме бавила у тој мери, војне комисије су истраживале све околности и обавештавале Тужилаштво које је затим утврђивало да ли постоје елементи кривичне одговорности или не. За последњих месец и по дана десило се такође десет ваздухопловних несрећа широм света, у Америци, у Русији је пао хеликоптер, у Румунији је пао хеликоптер, у Шпанији је пао авион, такође шест мртвих. Свуда је пракса у свету да војне несреће прате војне комисије, па и у Србији, све до сада. Зато се и тврди да је овде крајње исполитизован случај. Нашли смо да постоји одговорност за бившег министра одбране Шутановца и његове помоћнике када је удес Ласте у питању. Нашли смо кривичне пријаве које стоје три године у тужилаштву у Сремској Митровици и у Београду. Пилот Иштван Канас погинуо је у удесу авиона „супер галеба" септембра 2008. Такође, на Батајници, у удесу МиГ29, у јулу 2009. године погинули су пилот Раде Ранделовић и војник Милан Улемек. Ми у СНС-у нисмо хтели од тога ништа да правимо. Поштовали смо жртве. А било ког новинара да питам, посебно од медија који се сада највише интересују за ову несрећу, не знају да ми кажу ни имена погинулих пилота. 

 

* Зашто сте против захтева ДС да се образује анкетни одбор у Скупштини Србији, када се уосталом зна да се ти одбори формирају само када неко жели да сакрије истину? 

- Ја се не противим ничему. Имам апсолутно поверење у сва 22 члана војних комисија који су писали први и други извештај о овом трагичном догађају.  То су људи који су стручни, људи који су изградили каријере у тој сфери. Такође, апсолутно имам поверење у Тужилаштво да ће све урадити у оквиру својих овлашћења и да ће предузимањем законом одређених радњи утврдити на чијој  се страни налази одговорност и евентуални пропуст за пад предметног хеликоптера. А у том случају они више неће моћи да раде у Војсци и Министарству одбране. Од такве врсте одговорности нисам поштеђен ни ја. У случају да не буде епилога у догледном периоду и истрага не буде доведена до краја, неспорим право било које странке да тражи формирање анкетног одбора. 

 

* Задатак се, нажалост, завршио трагично и јавност сада с правом очекује да неко одговара. Хоће ли неко сносити консеквенце? 

- Последњи пут причам о хеликоптеру, али обећавам да нико неће бити заштићен ако се установи одређена кривица и дисциплинска одговорност. Епилог очекујем од Тужилаштва. 

 

* Део јавности сматра да сте због погибије шесторице људи и бебе морали да поднесете оставку, бар као морални чин? Зашто се нисте одлучили на тај корак? 

- Да ли смо Војска и ја било шта погрешили у томе што смо хтели да спасемо дете? Колико пута су ти исти пилоти полетели у много горим временским условима у Обреновцу, у Чачку, у Крупњу? Да ли мислите - када смо извлачили 40 деце по олуји из Обреновца - да ме није било страх? Одговорност и морал мени су налагали да учиним све да тај хеликоптер полети по то дете, исправан, у условима који му дозвољавају да оду и да се врате пилоти који су наши хероји. То је мој морал. Ја бих поднео оставку да је то дете умрло а да ми нисмо предузели ништа, а могли смо. То је за мене одговорност. Кривицу бих осећао у случају нечињења и кривицу бих имао у случају погрешног чињења. 

 

* Шта вам је рекао премијер Александар Вучић након пада хеликоптера? Како је он реаговао? 

- Ја сам са премијером, истог тренутка када сам пошао из Крушевца - пошто ме је генерал Бандић обавестио да се хеликоптер изгубио са радара - разговарао телефоном, обавестио га да нам се изгубио хеликоптер, да немамо информације и да крећем за Београд. Читаве те ноћи били смо малтене на сваких 5-10 минута на телефонској вези. Извештавао сам га о свему. И ујутру, око два три када смо нашли олупину, одмах сам јавио Вучићу. Уосталом, не само зато што је премијер рекао да би и он урадио исто, него сам апсолутно сигуран да би урадио исто што и ја. 

 

* Вучић је поручио: „Не дам Гашића и Лончара", и затражио да сва одговорност иде на његову адресу. Како оцењујете тај Вучићев гест - као вашу заштиту или да ваша кривица ипак постоји?

- Премијер је имао апсолутно све информације о целом току догађаја и оно што он стално спомиње јесте - да ли је мотив, да ли је процедура срушила хеликоптер или је нешто друго узрок. У том контексту је премијер рекао и то - да не жели да дозволи политизацију целог случаја, већ заједно са нама достојно испрати наше пилоте хероје и медицинске раднике. 

 

* А да ли сада очекујете да треба више да вас брани, и откуд ви одједном на рафалној паљби таблоида? 

- Не очекујем да ме брани, и он има сијасет непријатеља који га свакодневно нападају. Мене нико не треба да брани. Мене бране моји резултати, из претходног мог рада у приватном сектору, као градоначелника Крушевца који сам препородио за две године, и сада као министра одбране. Наравно, ако неко неће да види те резултате - то је друга ствар. Да ли сам многе изиритирао? Јесам. 

Да ли мислите да ће икада да ми опросте пензионисани генерали који су деведесетих добили станове од 200 квадрата у Цвећари и на неким драгим местима, али који због недобијања употребне дозволе никада нису вратили своје старе станове Војсци, него их наши генерали и даље држе противправно, и за које наплаћују кирију од 600 до 1.000 евра или им у њима станују деца? Неће. И сада надлежни органи истражују и чешљају те станове. 

Да ли мислите да ће да ми опросте моћници који држе на десетине атељеа од преко 100 квадрата по центру Београда, који припадају Војсци. Сликарских атељеа који су претворени у станове, и зато што сада после двадесет и више година морају да их врате Војсци? Неће. 

Мислите ли да ће ми опростити због дешавања око Лутрије Србије? Неће. 

Мислите ли да ће ми опростити дешавања око маркирања горива и моје захтеве да то ради Војнотехнички институт а не нека приватна компанија? Знате ли ви колико се ту обрће капитала? Неће. 

Сматрате ли да фармацеутски лоби може да опрости уштеду од деветсто милиона динара прошле године на ВМА? Пресекли смо комуникацију фармацеутских компанија у којој се каже да Војсци мора да се продаје 30 одсто скупље него што се продаје Клиничком центру. Мислите ли да могу да ми опросте што не могу да продају магнетне резонанце по десетоструко већој цени? И операционе столове по три пута већој цени? Неће. Оборили смо последњи тендер по којем је ВМА била спремна да операционе столове плати тридесет милиона динара, а могли смо да купимо за девет. А све се то мери милионима динара, а и милионима евра. 

Мислите да ће да ми опросте што је Војску до 2012. храном снабдевао само један приватник? И дневно су уговарали нове набавке по енормним ценама. 

А ко ће да ми опрости Аеродром Лађевци чија је објективна вредност радова на конверзији три пута мања од оне коју је претходна власт желела да прикаже грађанима? 

Мислите да ће ми опростити улагање од седамдесет пет милиона евра од стране Владе у наменску индустрију и рекордни извоз наоружања и војне опреме у овој години? Неће. Наменска није дужна ни динара за порез. А ја не разговарам са трговцима наоружања. То се не прашта. 

Ако је ово мало, за таблоиде, ја вам сигурно могу набројати још десетак ствари које је Војска Србије урадила откако сам преузео Министарство. 

Мислите ли, коначно, да ће ми опростити војну параду у Београду? Неће. Када су мислили да је ВС мртва, да никада више главу не може да подигне, ми смо изашли са таквим средствима. Схватите да су поједини кругови све што су чинили до 2012. имали само једну жељу, да униште Војску Србије. Толико да 2016. ВС буде цивилна заштита и да никада више не буде респектабилна војна сила на Балкану и у Европи. 

 

* Доживљавате ли Томислава Николића као врховног команданта? 

- Његова уставна улога јесте да је он, као председник Републике, врховни командант Војске Србије и наравно да га доживљавам као таквог. Ту нема никакве дилеме. 

 

* Јесте ли у сукобу с Николићем? У медије је процурило да сте се сукобили с председником око одласка ВС на параду у Москву. Ви сте били против. Зар није било логично да и ви 9. маја будете на Црвеном тргу? 

- Нисам био против. Ја сам само десетак дана пре тога био на великој међународној конференцији о безбедности у Москви где је учествовало 15 министара одбране из целог света. Апсолутно није било сукоба око одласка ВС на ту параду. По Закону о Војсци и по Правилу службе на председнику је да донесе такву одлуку, није на министру. 

 

* Да ли сте у лошим односима с начелником Генералштаба Љубишом Диковићем? Николић вас наводно руши преко Диковића? 

- Апсолутно не. Диковић има своја овлашћења по закону и он своје обавезе и задатке извршава у складу са тим. Улога министра дефинисана је на неки други начин и никаквих проблема немамо. ВС је један сложен и добро организован систем. 

 

* Спекулише се да је ваш фаворит у Генералштабу Диковићев заменик, генерал потпуковник Јовица Драганић? Да ли бисте волели Драганића да видите на челу Генералштаба?

- Још једна медијска спекулација. Када је место начелника у питању, зна се како се поставља, када за то дође време, а не на начин како то таблоиди покушавају да прикажу. 

 

* Каква је данас позиција ВС? Са које три речи бисте је окарактерисали? 

- Снага, сигурност, солидарност, брига за грађане. ВС је за протеклих две и по године све способнија, све функционалнија, све организованија, све опремљенија. Од 2000. до 2012. године 300 припадника ВС отишло је у мировне операције, а само у 2014. години отишло је 550. Мало се прича о томе јер то је успех. Ове године тај број ће бити 650. Знате ли колико то значи припадницима ВС који се врате са дневницама и платама из тих мировних мисија да могу себи да приуште куповину стана, куће, аута... Обишао сам готово све наше мисије и знате ли шта значи за државу, за углед Србије у свету, када им француски и италијански генерал кажу да припаднике ВС поздрављају са две руке. То су људи који могу бити инструктори у свакој мировној операцији. Колико знања и искуства имају, колико су одговорни, културни, добро обучени. 

Затекли смо 2012. залихе хране - нула. Данас имамо ратне резерве попуњене 70 одсто и 100 одсто попуњености мирнодопских резерви, што се није десило последњих 12 година. Данас нам је 90 одсто попуњености мирнодопских и ратних резерви нафте и нафтних деривата. До 2012. пилоти нису имали довољно горива да лете. Прошле године смо само за униформу издвојили милијарду и двеста, подигли смо „Јумко" из мртвих. Планирамо опремање ВС новим оклопним возилима типа „лазар" и хаубицама „нора". Речна флотила је сређена као никада до сада. 

ВС је једина која у овом тренутку ни динар не дугује, ни за струју, ни за било какве обавезе према добављачима. Па није ли то успех? Погледајте да ли у противваздушној одбрани имамо и једну ракету која је ван ресурса, а затекли смо 2012. да је већина била ван ресурса. Погледајте колико смо заједничких огромних вежби какве се нису дешавале у Србији имали за последњих годину дана. И наравно да многи неће ни то да ми опросте. 

 

* А која су три највећа изазова с којима се Војска суочава? 

- Први је свакако куповина нових хеликоптера и нових авиона, као и набавка резервних делова за ваздухоплове за које је Влада већ издвојила шесто милиона. Други, сређивање инфраструктуре у објектима који су напуштени до 2012. године, како бисмо могли поново да запоседамо објекте који су нам преко потребни: Пирот, Сурдулица, Сјеница. Ове године средили смо објекте у Зрењанину и Пожеги да буду условни за Војску, а сређујемо и Лесковац. Погледајте какве су нам касарне у овом тренутку. Трећи изазов и приоритет је побољшање социјалног статуса припадника ВС. 

 

* Једно истраживање изазвало је пажњу, а то је да већина младих жели да се врати редован војни рок... 

- Да би се поново вратило редовно служење војног рока, према проценама потребно је више стотина милиона евра, јер је све у касарнама уништено и растурено. У Војној гимназији сада имамо 12 кандидата на једно место. На Војној академији десет на једно место. Никад више страних студената нисмо имали у последњих 15 година него што имамо сада. Такође, велико је интересовање за добровољно служење војног рока и пријем професионалних војника, а посебно ми је драго што се и девојке све више опредељују за војничку каријеру. ВС је од 2011. године професионална, а свако ко жели може добровољно служити војни рок или се пријавити за посао професионалног војника. 

 

* И поред свих проблема, Војска има највеће поверење у јавности. Како ћете задржати такав статус? 

- Војска је народ Србије. Припадници ВС увек су уз грађане Србије и грађани Србије одлично знају у кога могу да имају највише поверења. Сви припадници ВС свакодневно раде на очувању добре слике о Војсци, преданим, савесним и одговорним извршавањем свих задатака. 

 

* Бивши министар одбране Шутановац прозивао вас је што се сликате у униформи... 

- То више говори о њему него о мени. Најбоље о тадашњем стању у Министарству говорио је његов начелник Генералштаба, Здравко Понош, који је истакао све оно што тада није ваљало. А питајте Диковића какво је стање у Војсци у протеклих годину дана. Стање у Војсци у овом тренутку најбоље осликава реченица председника Републике који је у Новом Саду на годишњој анализи рекао да је „јако задовољан стањем у Војсци и да није исто као што је до сада било". 

 

* Шутановца сте оптужили да је купио апарат за прислушкивање, те да је прислушкивао и тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Шутановац вас је због тога тужио, а Тадић тражио вашу оставку. 

- Шутановца нисам ни за шта оптужио. Апарат за прислушкивање је купљен у његовом мандату. А за шта је коришћен, постоје документи у ВБА. Нисам рекао да је Шутановац прислушкивао Тадића, него да Шутановац о Тадићу зна све. 

 

* Зашто се кријете од суда? Нису могли да вас пронађу и уруче вам судски позив? 

- Никад се нисам крио. Моја адреса у Крушевцу је иста 48 година и нисам је мењао од рођења. 

 

* Да ли је посао министра одбране да јавно истражује и оптужује омбудсмана у случају самоубиства Предрага Гојковића? Зашто Сашу Јанковића доживљавате као политичког противника? 

- Не доживљавам га, него видим да све његове изјаве имају политичку ноту. Мене као грађанина Србије интересује како је Предраг Гојковић извршио самоубиство. Изгубили смо један људски живот. И шта је ту лоше ако тражим истину? И никог не оптужујем, само тражим да ставимо тачку на тај случај. 

 

* Први сте српски министар који је учествовао на самиту НАТО-а. Какав је ваш став о том питању? 

- Декларацијом Скупштине Србије дефинисана је политика војне неутралности и ту нема никакве дилеме када је реч о раду Министарства одбране и ВС. Ми развијамо међународну војну сарадњу са свим партнерима, и са чланицама НАТОа и са чланицама Партнерства за мир и са Русијом и са САД и са Кином. Када је усвојен Индивидуални акциони план партнерства Србије и НАТОа, било је полемике у јавности да је то само корак до чланства у Алијанси, што није тачно. Ми смо опредељени за сарадњу са НАТОом у оквиру програма Партнерство за мир, где смо приступили још 2006. Приоритет приоритета је улазак у ЕУ. Зато смо, сем осталог, и потписали Споразум са Европском одбрамбеном агенцијом и то као једина земља поред Швајцарске и Норвешке која није чланица ЕУ. 

 

* Ви сте богат човек. Зашто сте уопште ушли у политику? 

- Своју приватну фирму сам покренуо 1989. са жељом да зарадим плату за себе и своју породицу. У политику сам ушао 2008. зато што више нисам желео да мој град воде политичари који ни шупу нису направили. За разлику од оних који су у политику ушли са фићом и станом од 27 квадрата, а после изашли са пашњацима поред Храма Светог Саве, ја сам ушао са аудијем Q7 и огромним стамбеним и пословним простором. Желео сам нешто да променим како би моја три сина остала да живе у Крушевцу. Познавајући Вучића кроз сарадњу коју смо имали преко медија, знам да ма колико је кампања било, оно што је обећао увек је испунио. Динар бели никад ми није остао дужан. Онда сам се понудио Вучићу и Николићу да им помогнем било шта када су изашли из СРС, јер су то заслужили. То је била моја обавеза. А онда су радикали почели да ме пљују што помажем СНС и нападају ме. Морао сам да се браним. То је био мој основни порив зашто сам ушао политику. 

 

* Колико вас дотичу прозивке да сте керамичар? 

- То је једно часно занимање. Све је кренуло тиме што се на интернету појавила моја лажна приступница СРС, коју знам ко је фалсификовао, чији члан никада нисам био. И у којој пише да имам ССС, занимање керамичар. Погрешили су и име оца. После тога су неки опозициони лидери, велики научници, причали у Скупштини о томе и везивали се само за период од мојих 15 радних дана у државној фирми - у Трајалу. Али нисам био керамичар, него баштован. Имао сам звање грађевински техничар. Мој отац је био један од директора Трајала и каже ми овако:"Хоћеш да се жениш, ја нећу да плаћам три студента - брата, твоју супругу и тебе. Изволи у фабрику и ради." Оженио сам се са 22 године и запослио се. А у Трајалу ни за то место нисам могао да прођем без књижице Савеза комуниста. У међувремену сам барабар завршио Економски факултет у Нишу.

 А шта су урадили ти поличари који ме нападају? Па прво радно место Шутановца било је помоћник министра полиције, а студирао је 13 година.  

Отац ми је био строг, прави комуниста. Од прве године средње школе нисам отишао ниједном на одмор а да нисам преко омладинске задруге носио цемент. И поносан сам због тога, као и на то што сам био најмлађи акцијаш. Био сам на радној акцији са 14 година у Обреновцу 1981. За 27 година радног стажа имам само 15 дана у државној фирми - Трајалу. Кад ја овако глуп и неписмен имам одличне резултате, шта су ти писмени радили од 2000. до 2012, пошто немају никакве резултате? 

 

* Познати сте и по бизнису с кафом, одакле сеже и ваш надимак Бата Сантос. 

- Цела Европа ме зна као Бату Сантоса и ја се свог надимка не стидим. Почео сам од једног џака кафе. Сам сам направио радњу у својој породичној кући. Гранд смо почели Слободан Вучићевић и ја у магацину Јата на Тошином бунару који је био растурен. Прва смо фирма која је кренула са рекламом, у почетку са Цецом Бојковић и Војином Ћетковићем, а након тога с Миленом Дравић и Драганом Николићем. Ни једном раднику не дугујем динар плате, порез. У једном тренутку смо били највећа компанија која се бави кафом у Европи. Мој брат данас води комплетну компанију у Крушевцу. А мој син који је започео факултет, пребацио се на ванредне студије и ради код свог стрица за 30.000 месечно. Други син игра фудбал, играо је у лучанској Младости, сада је узео исписницу. А трећи је гимназијалац, одличан ђак, вуковац и такоде игра фудбал у кадетима Напретка. Супруга је просветни радник. Никад ничију породицу нисам користио за политичку борбу, зато ме боли када нападају моју. Мене нападајте, али немојте моју породицу. И није ми лако када таблоиди износе толике лажи о мени. 

 

* Били сте извргнути подмеху када сте изговорили реч „телепромтован". Претпостављам да ћете рећи да се ради о лапсусу. Да ли вам је то један од највећих бламова? 

- Не ради се о лапсусу. Ја сам човек из медија. Телепромптер је идиот, тако се зове у телевизијама, који преноси на даљину текст који водитељи читају. Да ли сам рекао да се телепромтујем или телепромптујем, ништа нисам погрешио. Постоји сајт са тим именом који све што се уради лепо за ову нашу земљу Србију, извргне руглу. И знамо ко од такозваних опозиционих лидера плаћа тај сајт. Ти исти који највише праве спрдњу са мном, управо читају са тог телепромптера, са тог идиота. 

 

* Нашли сте се на удару Агенције за борбу против корупције због сукоба интереса јер сте као градоначелник Крушевца одобравали новац из градског буџета медијским кућама које су у власништву чланова ваше породице... 

- А каква је то злоупотреба да сви легално регистровани медији у Крушевцу добију једнако, а моја телевизија од 1995. аплицира и добија. Ја сам се одрекао своје градоначелничке плате за све време мандата и ишла је за куповину бурми за младе брачне парове који желе да наставе живот у Крушевцу. Па која је то злоупотреба - одрекнем се 120 хиљада, а телевизија добила сто? 

 

* Градите цркву на брду Багдала изнад Крушевца, коју ће финансирати ваша породица. Који мотиви су вас водили да постанете ктитор? 

- Борио сам се да Крушевац као престоница добије своју епархију. И дошао је владика Давид, предобар и образован човек. Много смо урадили заједнички, а моје обећање је било да на том простору који је СПЦ добила од града 2008. изградимо цркву. Приводимо је крају и очекујем да је у присуству патријарха отворимо 28. јуна. Ни због чега ме не гризе савест да сад морам да се искупим пред Богом и градим цркву. Напротив, ником ништа не дугујем. Свој број телефона 063... имам од 1996. и никад га нисам променио. Ово је привилегија да будете ктитор и оставите нешто српском народу. Носилац сам и Ордена Светог Саве. 

 

* Крушевљани су вас опевали у песми „Гашићу, царе", у којој вас пореде са Дон Корлеоном, јер сте спасли брод који тоне. 

- Веома сам поносан на ту песму. У Крушевцу је урађено много, више за две године него у протеклих 12 година за време владавине демократа, јер ми као првом човеку града није био битан лични интерес, већ интерес града. Поносан сам што су ме именовали за председника Организационог одбора за прославу 150 година Крушевачке гимназије. Али зато што сам много урадио и планирам да урадим, свестан сам да неки из „круга двојке" не могу да ми опросте што је министар одбране - човек из провинције. 

 

* Да ли сте који пут откад сте постали министар помислили: шта ми је све ово требало? 

- Јесам хиљаду пута, али то је јаче од мене, јер желим да оставим нешто овој војсци и овој земљи. У ових годину дана сам у опреми и намештају много више поклонио Војсци него што сам добио за своју плату, која је уосталом најмања у Влади Србије.